У СУСРЕТ ШКОЛСКОЈ СЛАВИ

У СУСРЕТ ШКОЛСКОЈ СЛАВИ

Светосавска Химна

Ускликнимо с љубављу
светитељу Сави,
српске цркве и школе –
светитељској глави.
Тамо венци тамо слава,
Где наш српски пастир Сава:
Појте му Срби
Песму и утројте!

Благодарна Србијо
Пуна си љубави
Према своме пастиру
Светитељу Сави.
Цело Српство слави славу
Свога оца Светог Саву:
Појте му, Срби,
Песму и утројте!

С неба шаље благослов
Свети Отац Сава.
Са свих страна сви Срби
С мора и Дунава,
К небу главе подигните
Саву тамо угледајте:
Саву српску Славу
Пред престолом Творца…

Да се српска сва срца
С тобом уједине,
Сунце мира, љубави
Да нам свима сине;
Да живимо сви у слози,
Свети Саво ти помози:
Почуј глас свог рода,
Српскога народа!

Пет векова Србин је
У ропству чамио
Светитеља Саве
Име је славио.
Свети Сава Србе воли
И за њих се Богу моли:
Појте му, Срби,
Песму и утројте!

Песма Светом Сави

Господ благи збори кад по земљи ходи

О духовном пићу и о живој води:
Блажен ко њу пије у овоме веку,
Реке ће од њега живе да потеку.

У српскоме роду нико знао није
Живом водом себе к’о ти да опије.
Зато су из тебе реке се излиле
И сву земљу српску дивно натопиле:

И милост и правда и истина света,
И нада и братство и смерна просвета,
Снажно родољубље, нежно братољубље
То су твоје воде, све дубља од дубље.

Појио си њима живи ти рукосад,
Појио си до сад, појићеш и од сад.
К’о што Мисир нема воде изван Нила
Тако ни без тебе твоја домовина.

На Светог Саву

Где год има српско дете
Венац славе данас плете,
Где се српски пише, збори,
Тамо свећа данас гори.
Где су српске цркве, школе,
Данас Српчад Бога моле
Да им пружи руку свету
Да достигну жељну мету.
Славе деца своју славу
Царског сина – Светог Саву.
Лица су им пуна миља,
Јер их Светац благосиља.

Свети Сава

Ко удара тако позно у дубини ноћног мира
на капији затвореној светогорског манастира?
„Већ је прошло давно вече, и нема се поноћ хвата
седи оци, калуђери, отвор’те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
клонуло је моје тело, уморне су моје ноге.
Ал’ је крепка воља моја, што ме ноћас вама води
да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и
и сад ево светлост тражим у скромноме манастир;
Отвор’те ми, часни оци, манастирска тешка врата;
и примите царског сина к’о најмлађег свога брата.
Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
и с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави
са буктињом упаљеном, настојник се отац јави
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете
и угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
али чело узвишено божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
а кроз сузе прошапута: „Примамо те, мило чедо“.

***
Векови су прохујали од чудесне оне ноћи,
векови су прохујали и многи ће јоште проћи.
Ал’ то дете јоште живи, јер његова живи слава,
јер то дете беше Растко, син Немањин – Свети Сава.

                                                                             Војислав Ј. Илић

Слово о Светоме Сави

Сунце пио Србију опио
опио је надом и лепотом
прах од цвета био
пред голготом.

Молитва му била сапутница
Србија му распевана тица
чува гусле да не буду неме
да им песма никад не занеме.

Срцем хтео снове да распева
душом хтео птице да натпева
на ломачи остао је јачи.

На лицу му видим Студеницу
јаву плео и снове исплео
Свети Саве претке васкрсава.

                                                                       Боривоје Вукомановић